U svakom slučaju, svakako, gde god

Click to see the original lyrics (English)



Mogu da idem svejedno
(Kako budem odabr'o)
Mogu da živim kako bilo
(Pobedio ili izgubio)
Mogu da idem bilo gde
(Za novim nečime)
Svejedno, bilo kako, bilo gde odaberem
 

Uradi bilo šta
(Dobro ili pogrešno)
Mogu bilo kako pričati
(I mogu se složiti)
Sve jedno ne marim
(Nikada ne gubim)
Bilo šta, bilo kako, svejedno ja sam izabr'o
 

Ništa mi na put ne staje
Čak ni vrata zaključana
Ne pratim linije
Koje su položene ranije
Kako god da mi je stalo slažem se
Bilo kako, u svakom slučaju, bilo gde
 

Bilo kako mogu da idem
(Kako izaberem)
Mogu da živim kako bilo
(Pobedio il izgubio)
Mogu da idem bilo gde
(Za novim nečime)
Sve jedno, bilo gde, bilo kako odlučim
 

Bilo kako, sve jedno ja biram!
Ja želim ići
Radim to sam, radim to sam
Radim to sam, radim to sam
Sve jedno, bilo kako ja biram
 

Gde li su nestali svi dobri dani ti

Click to see the original lyrics (English)



Nikad u životu nisam stao
Da bih zbog nečega brinuo
Otvorio se i povikao
I pokušao da shvatim
Pitao se da li grešim
Da li će ova potištenost dugo trajati
 

Zar mi nećeš kazati
Gde li su nestali svi dobri dani ti
Gde li su nestali svi dobri dani ti
Gde li su nestali svi dobri dani ti
 

Nekad smo imali raj
I uvek isti osećaj
Za nas je radilo vreme
I sve imao za sebe
Pustite da bude ko juče
Molim vas dajte mi srećne dane
 

Ćale i keva su se osvrtali na sve koje su radili
Novca nisu imali i uvek su istinu govorili
Ćale nije imao igračke
A mami dečaci nisu trebali
 

Zar mi nećeš kazati
Gde li su nestali svi dobri dani ti
Gde li su nestali svi dobri dani ti
Gde li su nestali svi dobri dani ti
 

Juče bilo je jednostavno za tebe
Ali priznajmo danas je mnogo lakše
Pretpostavljam da ti treba malo trežnjenje
Na noge ponovo osovi se
 

Zar mi nećeš kazati
Gde li su nestali svi dobri dani ti
Gde li su nestali svi dobri dani ti
Gde li su nestali svi dobri dani ti
 

Улица Пустоши

Click to see the original lyrics (English)



[Строфа 1]
 

Продају разгледнице са вешања,
Пасоше боје у смеђе.
Салон лепоте пун је морнара,
Циркус је стигао у град.
Ево га слепи повереник,
У трансу је, омађијан.
Једну руку везао је за акробату на жици,
Друга му је у панталонама.
А полицијски кордон, немиран је,
Треба им негде да оду.
Док дама и ја гледамо вечерас,
Из Улице Пустоши.
 

[Строфа 2]
 

Пепељуга, делује тако лако,
'Треба препознати себи сличног,' смеши се,
И ставља руке у задње џепове,
У стилу Бети Дејвис.
И улази Ромео, јеца,
'Ти припадаш мени, верујем.'
И неко каже, 'На погрешном си месту, пријатељу,
Боље ти је да одеш.'
И једини звук који остаје,
Након што хитна помоћ оде,
Јесте Пепељуга која мете,
У Улици Пустоши.
 

[Строфа 3]
 

Сад је месец скоро сакривен,
Звезде почињу да се крију.
Гатара,
Чак је и она унела све своје ствари унутра.
Сви осим Каина и Авеља,
И грбавца из Нотр Дама.
Сви воде љубав,
Или очекују кишу.
А добри Самарићанин, облачи се,
Спрема се за представу.
Иде на карневал вечерас,
У Улици Пустоши.
 

[Строфа 4]
 

Офелија, она је испод прозора,
За њу се толико плашим.
На свој двадесет други рођендан,
Она је већ стара уседелица.
За њу, смрт је прилично романтична,
Носи гвоздени прслук.
Њена професија је њена религија,
Њен грех је њена безживотност.
И иако су јој очи упрте,
У Нојеву велику дугу,
Она проводи време вирећи,
У Улицу Пустоши.
 

[Строфа 5]
 

Ајнштајн, прерушен у Робина Худа,
Са својим сећањима у ковчегу,
Прошао је овуда пре сат времена,
Са својим пријатељем, љубоморним калуђером.
Изгледао је тако беспрекорно застрашујуће,
Док је просио цигарету,
Затим је отишао њушкајући одводне цеви,
И рецитујући абецеду.
Не бисте помислили да га погледате,
Али био је познат одавно,
По свирању електричне виолине,
У Улици Пустоши.
 

[Строфа 6]
 

Доктор Прљавштина, он држи свој свет,
Унутар кожне шоље.
Али сви његови бесполни пацијенти,
Покушавају да је дигну у ваздух.
Сада његова медицинска сестра, нека локална губитница,
Она је задужена за рупу са цијанидом,
И она такође чува карте на којима пише,
'Смилуј се на његову душу.'
Сви они свирају на пиштаљци,
Можеш их чути како дувају,
Ако довољно нагнеш главу,
Из Улице Пустоши.
 

[Строфа 7]
 

Преко пута су закуцали завесе,
Спремају се за гозбу.
Фантом из Опере,
У савршеној слици свештеника.
Хране Казнову кашиком,
Да би се осећао сигурније,
Онда ће га убити самопоуздањем,
Након што га отрују речима.
А Фантом виче мршавим девојкама,
'Бежите одавде ако не знате,
Казанова је само кажњен због одласка,
У Улицу Пустоши.'
 

[Строфа 8]
 

У поноћ сви агенти,
И надљудска посада,
Излазе и хапсе све,
Који знају више од њих.
Онда их доводе у фабрику,
Где је машина за срчани удар,
Привезана преко њихових рамена,
А онда керозин,
Доносе из двораца,
Агенти осигурања који иду,
Да провере да нико не бежи,
У Улицу Пустоши.
 

[Строфа 9]
 

Слава Нероновом Нептуну,
Титаник испловљава у зору.
Сви вичу,
'На којој си страни?'
И Езра Паунд и Т. С. Елиот,
Боре се у капетановој кули,
Док им се калипсо певачи смеју,
А рибари држе цвеће.
Између прозора мора,
Где прелепе сирене теку,
И нико не мора превише да размишља,
О Улици Пустоши.
 

[Хармоника Соло]
 

[Строфа 10]
 

Да, примио сам твоје писмо јуче,
Отприлике у време када се квака сломила.
Када си ме питао како сам,
Да ли је то била нека шала?
Сви ови људи које помињеш,
Да, познајем их, прилично су јадни.
Морао сам да им преуредим лица,
И дам им свима друго име.
Тренутно, не читам баш добро,
Не шаљи ми више писама, не,
Осим ако их не пошаљеш,
Из Улице Пустоши.
 

[Хармоника Оутро]
 

Любовта на живота ми

Добър вечер, любов моя!
Спиш ли?
Защото аз… очите не мога да си затворя.
 

За да те забравя, всяка вечер се моля,
но няма…
Няма религия на света, която да ме спаси
затова, че загубих
любовта на живота ми.
 

Пак е събота и пак е 3:00.
Пак едно разбито сърце не спи.
Как да спя, като не знам къде си ти?
Къде е любовта на живота ми?
 

С друга скоро ще я забравиш
и в миналото ще я оставиш.
Спокойно, ти си мъж – ще се справиш.
Така ми казваха...
 

Но те не знаят - ти си ми животът.
И мисълта, че друг те докосва,
ме кара да крещя…
 

Ааа…
Ааа…